Poštovane kolege,
ako Vas moji prethodnici nisu ubili, ja sigurno hoću.
E sad ste stvarno gotovi.
(po potrebi ispričati o šuškanju papira i sl.)
TAMO DALEKO, iza sedam mora, i još malo dalje u jednoj zemlji na brdovitom Balkanu, rodio se Oliver. Pri rođenju, pre nego što je progovorio rekao je: “kada se ponovo budem rodio biću advokat”, zaprepašćena babica je zauvek zanemela, kažu da još izgubljena luta.
Oliver advokat nije postao a UŠAO JE U ISTORIJU sprske advokature. Došao je tamo gde nikada nije bio i odakle nikada otići neće.
Ovo je vreme SUMRAK CIVILIZACIJE.
Postmodernisti kažu da je sve izmišljeno, filosofije više nema, da su sve knjige napisane, sve pesme ispevane i sve slike naslikane, da je tu kraj.
Ima u tome istine, i ova knjiga je napisana pre nego što je Oliver postao.
Oliver je prateći puteve i stranputice, prašnjave sokake advokature pokupio advokatsku prašinu. Ova knjiga je ODA advokaturi i advokatima. Oliver je sagledao onostranu metafizičku dimenziju advokature, čuo i ono što se ne čuje i pretočio u ovu knjigu.
KO SU TI LJUDI o kojima ova knjiga piše?
Ide žena sa detetom, prolazi pored Pravnog fakulteta, baš kao danas na mladog Svetog Nikolu, gde su advokati imali neki sastanak i dete upita majku, mama koji su ovo ljudi, a majka odgovori, ćuti sine to nisu ljudi to su advokati.
Obični ljudi zaziru od advokata, stalno se pitaju kako mogu da brane ubicu.
To su oni što od belog prave crno i obrnuto. Lopovi i secikese, prevaranti i cirkuzanti, žongleri i balanseri, prodavci magle i lažne nade.
Ako upitate sužnje u kazamatima zašto su tu, reći će imao sam lošeg advokata, a ne zbog zločina koji je počinio.
U parnicama još gore. Onaj koji dobije kaže bio sam u pravu advokata sam džabe plaćao. To je jedna polovina, a druga polovina što izgubi, kaže izgubio sam zbog lošeg advokata.
Ali i pored toga, i uprkos tome, kada Vas svi ostave i zaborave, OSTAJE VAM SAMO ADVOKAT. Žena se preuda, a decu sramotite. Posle njega dolazi samo sveštenik.
Profesija neophodna kao pravda – plemenita kao vrlina.
Drvo se po plodu poznaje, A ČOVEK PO DELU. Oliverovo delo je kapitalna knjiga o advokaturi i od danas on više nije Oliver nego GULIVER. Kada se jednoga dana budu merile ljudske duše mislim da je Oliver našao mesta svojoj duši u delu raja rezervisanog za advokate, ukoliko tamo advokata uopšte ima. ISUS HRISTUS u svojoj Besedi na gori u negativnom kontekstu spominje književnike i fariseje, srećom advokate nije spomenuo. Šta će mo tek sa onim advokatima koji se izdaju za književnike?
Oliver nam je darivao ljubav i S MOJE STRANE MU HVALA, a što reče pri rođenju na početku ovog teksta, ako se ponovo rodim biću advokat.
Ako neko ima nešto da kaže o ovoj knjizi, neka to ovde i sada kaže ili nek zauvek ćuti.
H v a l a
adv. Miša Pavlović
Konce(r)pt za Olivera Injca
(za flautu i orkestar, o psu da i ne govorim)
Pravni fakultet
U Bgd. 22. maja 2007.
– Predugačka beseda teška za dušu,
kao suvišna hrana za telo.