Službeni glasnik, Beograd 2009.
DUHOVNE BESEDE SU USMENE FRESKE
Duhovna beseda je prozni retorski žanr u najužem smislu reči, govor ili propoved na određenu temu iz Biblije ili crkvenog kalendara,no isto tako i na posebnu moralnu temu. Bogoslovske i etičke po sadržini i tendenciji, okupljene su najčešće u raznovrsnim zbornicima sa ustaljenom ili promenljivom strukturom, kao retorski opus jednog crkvenog oca ili kao svojevrsna antologija iz dela većeg broja crkvenih otaca. Tipologija beseda je veoma raznovrsna, a izvornici se i sami javljaju kao poseban, veoma složen žanr.
Ova knjiga sledi zborničke obrasce i besedografske korpuse nastojanjem priređivača da odabrane besede rasporedi u celinu svrhovitu trenutku pojavljivanja, mestu i ulozi izbora. NJegov postupak selektivnosti izveden je iz poetičnosti samog stvaranja u ovom retoprskom žanru, podređenog zahtevu formalnog izjednačavanja u ime duhovne univerzalnosti. Bez obzira na različliti nivo pojedinih retorskih ostvarenja, dominira religiozni doživljaj svojstven ovoj vrsti stvaranja. Kako bi to rekli stručnjaci, u tome je doživljaju i njegova estetika.
1.
Bogata duhovna baština obiluje besedničkim tekstovima pustinožitelja, isposnika, svetaca-pesnika i svetaca-vladara, inih zatočnika hrišćanskog i pravoslavnog duha, izricanim u bespuću gde se usrdnim molitvama i odricaanjem sticalo spasenje, u skromnim bogomoljama, svetilištima i episkopskim sedištima.
Besednik im je sameravao sadržinu i oblik, navode i poruke, u već ustaljenim žanrovskim okvirima crkvenog predanja, koje je u načelu neizmenljivo.
Osnovni ton besedi, pak daju smernoumlje, dostojan izraz, izvrsne, žive figure, obrti i ritamsko-melodijska lepota ushićenog ljudskog govora. Stilski i emocionalno pojačava se efekat izgovorenog opštim silabičkim odnosom između prvih rečenica, sredine i završetka besede.
Blagodatno je ostvarivanje odnosa između božanskog i ljudskog u aktu besedenja.
Duhovne besede su usmene freske.
NJima se poručuje kakvim duhovnim snagama i dobrima raspolaže čovek koji sebe potpuno podvrgne zakonu Hristove vere. Ovaj momenat je od bitnog značaja i za poetsku strukturu besednog žanra. Naime, beseda posmatra život u jednom metafizičkom aspektu, bez obzira na odabranu temu, ali uvek sa ciljem da se ukaže na Božju blagodat i božansko proviđenje.
2.
Vrednosti beseda zastupljenih unutar korica ove knjige ne slute se iz množine, već iz njihovog karaktera. To je prirodno prožimanje Slova besednika različitih epoha i doba, staništa, jezika i kulture, ali jedinstvenog doživljaja Duha Božjega i Prosvetljenja.Uprkos pomenutim razlikama, ovde sakupljene besede ne odražavaju samo pogled određene hrišćanske provenijencije ili crkve, nego izražavaju iste damare i teme u istim oblikovnim obrascima svehrišćanskog sveta. To svedoči o neprolaznoj tradiciji svehrišćanstva, koje je vitalizovalo duhovnost ljudi pre postanka nacija u modernom smislu reči.
Sa stalnom svešću o nepojamnom, nesaglednom svetu izvan vidljivih horizonata, odabrane su i besede novijih autora, naših savremenika, kao i saučesnika aktuelne srpske sadašnjosti, živućih u zemlji brzih i presudnih promena.
S tom blagodarnošću gospodin Oliver Injac, i sam vrsni besednik, svojim trudom doprineo je da se pripremi i objavi ove vrste delo. Zato svojom pojavom ono pomaže razumevanju duhovnog i celokupnog našeg života.
Reči ove knjige nesumnjivo će odjeknuti u čitaocima, sažeto im izloživši poglede na život i svet, na Boga, Gospoda Isusa Hristosa i Duha Svetoga; približiće im i učiniti razumljivijim druge prema sebi i sebe prema drugima. Na stranicama pred nama prepoznaje se deo prošlosti čovečanstva, a na početku trećeg hrišćanskog milenijuma osveštavno se sluti i njihova budućnost.
3.
Zašto govore usta moja?
Zašto piše moja ruka?
Šta je moj poziv?
Pita se jedan savremeni evropski pesnik, a sa njim mnoga i mnoga pokolenja zavetovanih Reči iz koje je nastao Svet.
Pitanja ostaju, ali Reč dejstvuje, i sa njom „zrak pogleda novog“, kako je takođe lepo stihovao narečeni pesnik.*
Saša Hadži Tančić
Književnik
________________________________
• Navedene stihove iz pesme „Zašto“ napisao je nemački pesnik Paul Vins, a preveo ih je Ivan Ivanji.
SLOVO PRIREĐIVAČA
Godinama baveći se govorništvom, a imajući u vidu i stečena iskustva i utiske vezane za pripremu, scenografiju, izvođenje, snimanje i režiju epizoda televizijskih serija “Besede” na TV5 odnosno “Retorika” na NTV, u kojima sam oživeo govore Stefana Nemanje i vladike Nikolaja Velimirovića, mislim da sam osetio snagu duhovnog besedništva.
Ovom knjigom želim da, kroz istraživačko-redaktorski rad sa dokumentarističko-istoriografskim pretenzijama, ovo osećanje prenesem na čitaoce, posebno one koje prevashodno zanima retorika kao književna vrsta (jer se u besedništvu javljaju glavne osobine i proznog i poetskog stila), kao izraz udružene umetnosti i veštine (gde umetnost pretvara besedništvo u jednu literarnu vrednost) i kao nauka, iz koje se početkom XVIII veka izdvaja u posebnu disciplinu omilitika (rhetorica ecclesiastica), nauka o crkvenom besedništvu.
U želji da ova zbirka predstavlja blistavu i bogatu riznicu kojoj se nema šta oduzeti (verovatno joj se može samo dodati) u njen sastav su ušle ne samo propovedi tj. dogmatične besede (pridike), omilije (slova) i pouke kao podvrste duhovnih beseda, već i pohvalne besede (genus demonstrativum): nadgrobne (posmrtne) koje suštinski i spadaju u oblast duhovnog besedništva kao i pohvale (pohvalna slova-slavopoji) koje predstljvljaju vid panegiričnog besedništva i književnu vrstu koja je uvek bila retorski pisana i kao takva javno čitana ili kazivana.
Mislim da čitaocima dugujem posebno objašnjenje zašto je unutar korica ove knjige našao svoje mesto “Kosovski mramorni stub”, s obzirom da ne predstavlja u metodološko-formalnom smislu besedu, poput ostalih u knjizi. Činjenica da je vekovima iznova iščitavan, slobodno ga uvršćuje u red beseda sabranih unutar korica ove knjige jer je odzvanjajući u duši i umu hiljada i hiljada njegovih sabesednika (putnika namernika i zemljodelaca ovdašnjih) utiskivao u njihova srca istu poruku kao i da je izgovaran nekada, i negde, i nekome. Ovaj stub je u stvari svojevrsni okamenjeni besednik. A to znači – večiti…
U knjizi su zastupljeni kako besednici koji su primenjivali aleksandrijski način tumačenja (koji znači da su, tumačeći svaki stav svetih knjiga, tražili i nalazili njihov skriveni smisao) tako i oni koji su koristili antiohijski metod (po kome su uzimali za osnovu besede stav u izvornom obliku i starali se da iz njega izvedu moralni smisao); naravno, kod pojedinih govornika uočava se primena i jednog i drugog načina formiranja besede.
Ovim izborom verovatno se čini nepravda prema brojnim govornicima kojima je bilo mesto u ovoj zbirci ali koji nisu zabeležili mastilom na pergamentu svoje vrhunce blagoglagoljivosti ili pak nisu imali sreće da neko drugi ovekoviči njihove besedničke bisere. Ali neka mi ne bude zamereno na ograničenosti materijalnih (knjiških) izvora kojih je u odnosu na sav minuli i živeći svet omilitike, koji su tvorili stotine i stotine bogoslova hiljadu i hiljadu godina, ipak malo. LJudi smo, i prečesto grešimo. Ja svoju grešku javno priznajem. To činim i iz razloga što sigurno, i pored mog upornog truda, ima ispisanih omilitičkih uzleta koji su ostavili zlatni trag na zvezdanom nebu leporečja u slavu Boga a koji nisu doprli do korica ove knjige. Zato će moj budući rad pratiti obaveza da prema tim besedama i njihovim besednicima ispravim nepravdu koju sam im prilikom uređivanja ovog izdanja, bez zle namere a u žaru stvaranja, nehotice učinio.
Duga je lista onih koji su, neposredno ili posredno, doprineli – poput kamenčića u mozaiku – nastanku ove knjige ali na kraju, na ovom mestu, izdvojio bih Vesnu Injac – Malbaša i Suzanu Rajić iz Narodne biblioteke Srbije, prof. Zorana Vučkovića iz Niša i Nišku eparhiju SPC kao i izdavača JP “Službeni glasnik Republike Srbije” iz Beograda, bez čije dobre volje i ozbiljne namere knjiga ne bi ugledala svetlost dana.
A sada, sve misli, hartiju i slova prepuštam surovoj i bespoštednoj vetrometini vremenske neumitnosti, uz moju bledu podršku kroz otisak pečata koji sadrži moje ime, srednje slovo i prezime. Ako ništa drugo, osveštao sam prethodne stranice od srca.
Tako je najbolje da se okonča jedan pravnički doživljaj omilitike, tako je najbolje da se okonča jedno omilitičko traganje kroz vekove…
Beograd – Niš – Beč
januara 2009.
RIZNICA
1. DUHOVNE BESEDE SU USMENE FRESKE
2. GOSPOD ISUS HRIST : BESEDA NA GORI
3. SVETI APOSTOL PAVLE : POSLANICA RIMLJANIMA(odabrani delovi)
4. SVETI JOVAN ZLATOUSTI :BESEDA NA DAN USEKOVANJA
5. SVETI JOVAN LESTVIČNIK :Pouka XXIVO KROTOSTI, PROSTOTI I BEZAZLENOSTI, KOJI SE NEMAJU PO PRIRODI NEGO SE STIČU,I O ZLOĆI
6. SVETI SOFRONIJE JERUSALIMSKI :SLOVO NA ROŽDESTVO HRISTOVO
7. SVETI ISAK SIRIN :BESEDA XXVIII, XXXIV, i XXXV
8. SVETI JOVAN DAMASKIN :POHVALNO SLOVO NA USPENJE HVALJENE, PRESLAVNE I PREBRAGOSLOVENE VLADIČICE NAŠE BOGORODICE I PRISNODJEVE MARIJE
9. SVETI PETAR DAMASKIN: BESEDA O POZNANJU BOGA
10. SVETI SIMEON MIROTOČIVI-STEFAN NEMANJA: BESEDA NA DRŽAVNOM SABORU U RASU NA BLAGOVESTI 25. MARTA 1196. GOD.
11. SVETI SAVA: BESEDA O PRAVOJ VERI
12. MONAHINJA JEFIMIJA: POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU
13. SVETI DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ: KOSOVSKI MRAMORNI STUB (1404)
14. NEPOZNATI BESEDNIK: NADGROBNA REČ DESPOTU ĐURĐU BRANKOVIĆU
15. SV. DIMITRIJE ROSTOVSKI: REČ O ČUDOTVORCU
16. MITROPOLIT NOVGORODSKI I PETROGRADSKI MIHAILO DESNICKI: PROPOVED O VASKRSENJU MRTVIH
17. PROTA MATEJA NENADOVIĆ :O VEČNOJ PROMENLJIVOSTI SUDBINE
18. HERSONSKI EPISKOP INOKENTIJE BORISOV: NA VELIKI PETAK
19. PROTA RIBINSKI RODION PUTJATIN: LJUBAV NA VELIKI PETAK
20. EPISKOP PAKRAČKI NIKANOR: Zagreb, 16. septembra 1884. (u osveštanoj preobraženskoj crkvi)
21. EPISKOP BOKO-KOTORSKI I DUBROVAČKI GERASIM: BESEDA O MIRU
22. VLADIKA KARLOVAČKI TEOFAN:Besjeda na novo ljeto
23. SVETI JOVAN KRONŠTATSKI:BESEDA U NEDELJU O BLUDNOM SINU
24. ARHIMANDRIT FIRMILIJAN: BESEDA O PROMISLU BOŽIJEM
25. SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ: BESEDA O VELIKOM IMENU
26. OTAC PAVEL FLORENSKI: RADOST ZANAVEK
27. SVETI JOVAN ŠANGAJSKI: BDIJTE!
28. EPISKOP HVOSTANSKI VARNAVA:O HRISTOVOM PLANU
29. AVA JUSTIN POPOVIĆ: STRAŠNI SUD NAD BOGOM
30. PROIGUMAN NIKANOR HILANDARAC: NE BOJTE SE, DECO BOŽJA
31. EPISKOP BRANIČEVSKI HRIZOSTOM: TUĐINKA NA ZEMLJI
32. PROTOJEREJ ALEKSANDAR ŠMEMAN: NOVA GODINA
33. JEROMONAH SERAFIM ROUZ: OTKRIVENJE
34. DR LAZAR MILIN: STVARNOST ANĐELSKOG SVETA
35. VLADIKA ŽIČKI STEFAN: OČEVI I DECA
36. MITROPOLIT ANTONIJE (BLUM): IMAMO ŠTA DA KAŽEMO O ČOVEKU
37. EPISKOP DIOKLIJSKI JOVAN: ČOVEK JE PRIZVAN DA ISPUNI NAJUZVIŠENIJE PRIZVANJE: DA SE OBOŽI I POSTANE BLAGODATNI CAR TVOREVINE
38. PROTOJEREJ – STAVROFOR MILAN D. JANKOVIĆ: ŠTA JE SREĆA?
39. MITROPOLIT AMFILOHIJE RADOVIĆ: SVETINJA RIJEČI
40. PATRIJARH PAVLE: REČ NA SLAVI STUDENATA
41. O BESEDNICIMA
42. ISUS HRIST
43. SV. APOSTOL PAVLE
44. SV. JOVAN ZLATOUSTI
45. SV. JOVAN LESTVIČNIK
46. SV. SOFRONIJE JERUSALIMSKI
47. SV. ISAK SIRIN
48. SV. JOVAN DAMASKIN
49. SV. PETAR DAMASKIN
50. SV. SVETI SIMEON MIROTOČIVI – STEFAN NEMANJA –
51. SV. SAVA – RASTKO NEMANJIĆ
52. JEFIMIJA, MONAHINJA
53. SV. DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ
54. SV. DIMITRIJE ROSTOVSKI
55. MIHAILO DESNICKI, MITROPOLIT NOVGORODSKI I PETROGRADSKI
56. PROTA MATEJA NENADOVIĆ
57. HERSONSKI EPISKOP INOKENTIJE BORISOV
58. PROTA RIBINSKI RODION PUTJATIN
59. EPISKOP PAKRAČKI NIKANOR
60. EPISKOP BOKO-KOTORSKI I DUBROVAČKI GERASIM
61. VLADIKA KARLOVAČKI TEOFAN
62. SV. JOVAN KRONŠTATSKI
63. ARHIMANDRIT FIRMILIJAN
64. SV. VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
65. OTAC PAVEL FLORENSKI
66. SV. JOVAN ŠANGAJSKI
67. EPISKOP HVOSTANSKI VARNAVA
68. AVA JUSTIN POPOVIĆ
69. PROIGUMAN NIKANOR HILANDARAC
70. EPISKOP BRANIČEVSKI HRIZOSTOM (VOJINOVIĆ)
71. PROTOJEREJ ALEKSANDAR ŠMEMAN
72. JEROMONAH SERAFIM ROUZ
73. DR LAZAR MILIN
74. EPISKOP STEFAN BOCA
75. MITROPOLIT ANTONIJE (BLUM)
76. MILAN JANKOVIĆ, PROTOJEREJ – STAVROFOR
77. MITROPOLIT AMFILOHIJE (RISTO) RADOVIĆ
78. PATRIJARH PAVLE
79. EPISKOP DIOKLIJSKI JOVAN (PURIĆ)
80. NADAHNUTA OMILITIKA
81. SLOVO O PRIREĐIVAČU
82. KANZELBEREDSAMKEIT DURCH JAHRHUNDERTE
83. DUHOVNOE KRANJSNOREČIE NA PROTŽENII VEKOV
84. A HOMELITIC QUEST THROUGH CENTURIES
85. RAZMENA MISLI SA POSEBNO RADOZNALIM ČITAOCEM
85. SLOVO PRIREĐIVAČA
87. BELEŠKE ČITAOCA
88. IZVORIŠTA