Jul 032014
 

acitanka 

 

Autori: MIROSLAV STANKOVIĆ i OLIVER INJAC, advokati

Dizajn: ANA RADOŠ 


RECENZIJE KNjIGE  Advokatska čitanka, saveti, rokovi, obrasci, izvori   


Priručnik Advokatska čitanka – saveti, rokovi, obrasci, izvori, koju su zajednički napisali ugledni niški advokati Miroslav Stanković i Oliver Injac, predstavlja praktični vodič kroz etičke i deontološke standarde advokatske profesije. Zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu u advokaturi, autori su uspeli da koncipiraju jedan originalni priručnik koji će biti od koristi svim advokatima. Onima iskusnijima, priručnik će poslužiti kao svojevrsni podsetnik na standarde profesionalnog rada i zakonska pravila o kojima svakodnevno moraju voditi računa, a oni koji tek započinju svoju karijeru u priručniku će pronaći jasne smernice i odgovore na brojna pitanja sa kojima se susreću u kontaktu sa klijentima, kolegama i nosiocima pravosudnih i drugih javnih funkcija. Vođeni idejom da čitaocima predoče najvažnije izazove advokatskog poziva i upozore ih na ključne etičke standarde i propise, autori su izlaganja sistematizovali u četiri zaokružene celine: “Saveti”, “Rokovi”, “Obrasci” i “Izvori”. Vredno je pomenuti i spisak latinskih sentenci i izraza, kojima autori na kraju priručnika podsećaju na univerzalne i vanvremenske pravne postulate. U prvom i najznačajnijem delu publikacije, pod naslovom „Saveti“, autori su na zanimljiv način prezentovali sintetizovana pravila profesionalnog ponašanja advokata u tipičnim situacijama u kojima se najčešće nalaze ispunjavajući svoju misiju. Polazeći od uloge koju advokati imaju u društvu zasnovanom na vladavini prava i od dužnosti advokata da služe interesima pravde i klijentima čija prava i slobode ostvaruju i štite, autori Advokatske čitanke ponudili su čitaocima 80 praktičnih saveta, zasnovanih na proverenom iskustvu autora. Radi se o svojevrsnim putokazima za izgradnju advokatske karijere, očuvanje poverenja klijenata i ličnog dostojanstva i ugleda u advokatskoj i široj društvenoj zajednici. Za moto ovog dela priručnika autori su izabrali reči koje se vekovima vezuju za uzvišen advokatski poziv: Pravdoljublje, Čovečnost, Znanje, Vrlina – reči uklesane iznad ulaznih vrata odaja za branioce u rimskim sudovima. To samo po sebi govori o vrednostima koje autori priručnikom zagovaraju i promovišu, jasno apostrofirajući dužnost advokata da svojim posvećenim radom doprinesu zaštiti prava i sloboda građana i ispravnom funkcionisanju pravnog sistema. U ovom delu Advokatske čitanke čitaocima su ponuđeni mnogi korisni i brižljivo odabrani saveti koji se tiču sastavljanja tužbe, odgovora na tužbu i drugih podnesaka, odnosa sa klijentima, načina ponašanja u sudnici, poštovanja rokova, odnosa sa kolegama i dr. Advokati početnici dobiće i mnoge korisne sugestije o advokatskom poslovanju, o tome kada je najbolje vreme za otvaranje advokatske kancelarije, gde bi je trebalo locirati, o učešću u društvenom i kulturnom životu zajednice, o tome kako povećati efektivnost u rada, ispoštovati instrukcije klijenata, sprečiti sukob interesa, savladati stresne situacije, naplatiti svoje usluge i sl. Za svaki savet autori su pronašli adekvatan asocijativni naslov, koji šalje jezgrovitu poruku čitaocima. Analiza sadržine saveta pokazuje da autori na originalan način obradili najvažnija pravila profesionalne advokatske etike. Umesto mehaničkog parafraziranja ovih pravila i otvaranja jalovih debata o etičkim pitanjima, autori su učinili napor da etička pravila i dileme učine racionalnim i “životnim”, vezujući ih za realne situacije koja čine profesionalnu i životnu svakodnevicu advokata. Zahvaljujući takvom pristupu, čitaocima je omogućeno da spoznaju praktičnu dimenziju etičkih pravila i način na koji se ona iz sveta deklaracija transponuju u konkretne pravne i moralne dužnosti advokata. Oni će advokatima nesumnjivo pomoći da u etičkom vaganju donose ispravne odluke, oslanjajući se na opšta etička pravila i sopstvenu moralnu savest. Druga celina priručnika, pod naslovom “Rokovi”, sadrži izvode iz relevantnih procesnih zakona koji se odnose na rokove za preduzimanje pojedinih procesnih radnji u parničnom, krivičnom i izvršnom postupku. Svesni brzine kojom se vrše izmene u zakonodavstvu, autori ističu da su odabranim propisima o rokovima želeli da ukažu na značaj poštovanja rokova, upućujući čitaoce da pravila o rokovima svaki put potraže u aktuelnim zakonskim propisima. U trećem delu priručnika autori su ponudili primere (obrasce, modele) pojedinih pravnih poslova i stranačkih procesnih radnji koje se u praksi najčešće preduzimaju u sudskim postupcima. Priručnik sadrži i standardizovane obrasce ustavne žalbe, inicijative za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava. Prilikom kreiranja modela procesnih radnji autori su striktno poštovali procesna pravila kojima je regulisana njihova sadržina, vodeći računa da pruže što više raznovrsnih modela koji će advokatima početnicima biti od pomoći prilikom sastavljanja inicijalnih i drugih podnesaka. Poslednji deo priručnika, pod naslovom “Izvori”, podeljen je u dve celine. Prava celina “Domaći izvori” sadrži relevantne izvode iz Ustava RS i pravosudnih zakona koji čine pravni okvir delovanja advokature. Ovaj deo priručnika obuhvata i integralne tekstove novog Zakona o advokaturi, Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Drugu celinu “Evropski izvori” čine Evropska konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa važećim protokolima, kao i Povelja o osnovnim načelima evropske advokature i Kodeks ponašanja za evropske advokate, koji sadrže deontološka pravila savremene evropske advokature i korisni su putokazi u predstojećoj reviziji domaćih pravila profesionalne etike advokata. Imajući u vidu sadržinu i namenu priručnika, kao i kvalitet ponuđenog teksta, slobodna sam da preporučim njegovo objavljivanje, uverena da će naći put do svojih čitalaca i postati deo fundusa domaće literature posvećene advokatskoj profesiji. Autorima upućujem toplu preporuku da nastave rad u ovoj oblasti, prate reakcije čitalaca i sledeće izdanje obogate novim sadržajima.

Prof. dr Nevena Petrušić


„SVAKI OPTUŽENIK JE LEP“  

Knjiga ”ADVOKATSKA ČITANKA” Olivera Injca i Miroslava Stankovića doživljava advokatsku profesiju ne samo kao profesiju,niti kao obično zanimanje,nego kao način života.Ona je obučena u odelo svetlosti, jer po svome pozvanju služi drugima. Metafizički je poodavno rečeno da je čovek rodjen zbog drugoga, pa se ova quint essenta čovekovog života ostvaruje u ovoj delatnosti.Nije ovo nikakva literarna parabola, niti metafora, niti razmetljivost,ili, pretencioznost jednog gnostikosa, nego je ovo činjenica,ili,res facti. Luča mikrokozma ovog koridora saznanja i znanja glasi: „Budeš li voleo svaku stvar tajnu ćeš Božiju razumeti u stvarima“ . Ovakvo poimanje i shvatanje ove ljudske delatnosti ne psuje tmine postojeće stvarnosti i ovoga sveta, nego pali svetla ljubavi prema ljudima.Ona ne provodi život u noćima negativnih afekata, nego pripaljuje žižak smisla svoga postojanstva. Gde je svetlost, tu je put, gde je put, tu je naše pozvanje, gde je naše pozvanje,tu je naše ostvarenje, gde je naše ostvarenje, tu je naš smisao, gde je naš smisao, tu je naše spasenje. To je misao koja živi u savezu sa Bogom i nikoga, baš nikoga ne mrzi, jer naše pravo bivstvo nalazi se u onome što smo stvarali, a ne u onome što smo razorili.Ne može nas zadovoljiti ni čulno uživanje, ni bogatstvo, ni moć, nego samo jedno jedino : BITI ČOVEK. Obučen u ovakvo Enohovsko odelo svetlosti i ljubavi advokat isprečuje Sud Zakona vladajućem Sudu Potrebe . Vlast je uvek gledala na Skupštinu kao na svoju „ličnu pisarnicu“, na Ustav kao na nešto što se ne primenjuje, na Državu kao svoj domazluk i na Sudije kao na „ćirice“ koje treba staviti ispod sača svoje samovolje, s obzirom da ona ne voli smetnje. Medjutim, teško se podnosi saznanje da neistina ima moć i da je istina nemoćna.Čovek živi u neprekidnoj strepnji da će istina biti prognana sa zemlje i da će ovde ostati nezaštićen, pa to predstavlja smisao njegove kontinuirane pobune. Nije sporno da se svet ne poziva na istinu, nego na većinu. Mišljenje većine nema nikakve veze sa istinom, ali to mišljenje vrši funkciju istine u korumpiranoj zajednici. Advokatska delatnost kao delatnost koja dolazi Odozgo koristi onaj čudesni i čarobni Mojsijev štap u zaustavljanju zla Bezakonja i uspostavljanju dobra Zakona da bi zakonsko Drvo Života pobedilo Bezakonje sa Drveta Pozvanja Dobra i Zla. I Beseda na Gori se pridružuje ovoj nepodnošljivoj potrebi čovekovoj za primenu zakona zavapivši: „Glad za zakonom i pravdom je Osmo Blaženstvo“. Ova borba za zakonitost obezbedjuje se primenom i življenjem metafizičke istine i zaveta: „Ontos moj je primena Zakona, pa se u njemu nalazi spasenje moje i slava moja; grad i pristanište moje nalazi se u primeni zakona“. Ovakvu Božansku Baklju nosili su i nose na ovom srpskom državnom prostoru Dositej Obradović,Lazar Vojnović, Božidar Grujović, Jovan Stejić, Dimitrije Davidović, Jovan Filipović, Jovan Sterija Popović zv. Kant, Dimitrije Matić, zv.Hegel, Božidar S.Marković, Djordje Tasić, Živojin Perić, Ivan Ignjatović, Jovan Rajić, Toma Živanović, Radomir Lukić, Mihajlo Konstatinović. Čovek je razdrobljeno biće, sjedinjenje suprotnosti svetlosti i mraka, ljubavi i mržnje, volje za smislom i besmislom, veličine i karijere, aristokratizma i plebsa,istine i laži, radosti i očajanja,civilizacije i tribalizma,oholosti pobednika i osvete poraženog, moći bogatog i nezadovoljstva siromašnog, Avelja i Kaina, duhovnog bidermajera i sokačkog ološa. Sve je to čovek! Iz ovih aksioloških refleksija o pravoj antropološkoj prirodi proizilazi zaključak da „breme civilizovanog čoveka“,u pogledu njegovog pravnog civilizovanja života po regulama ,leži u prvom redu, na plećima advokatske delatnosti. Ako je čovek država u malom onda bi pravedan čovek bio onaj u čijoj duši ima reda, u čijoj su duši niži delovi stavljeni pod vlašću viših delova i neobuzdane strasti ukroćene razumom i verom u sedam hrišćanskih vrlina. Čovek koji ne bi organizovao svoj život po pravilima razuma i na koridoru božanske ljubavi živeo bi u haosu rastrzan suprotnim težnjama i zavitlan pobesnelim apetitima, ambicijama i prohtevima. Ako odbacimo vodjstvo ljubavi i razuma ostajemo bez vodjstva uopšte. Jedino na ovom koridoru ljubavi i razuma osposobljavamo se za jedno više, celovitije, objektivnije, duhovnije, dublje i smislenije gledište, koje nam uredjuje naš unutrašnji duhovni život kao skladnu celinu. Nasilnik je sušta suprotnost pravednika i zakonika.Njega ne vodi razum, niti ljubav,nego strast.On nema ni smišljenog cilja,niti pravog plana.Besan i zahuktan,on može biti opasan za druge.Niži delovi njegove duše bune se i obaraju vladu razuma i ljubavi. Ovakvo metafizičko shvatanje advokatske delatnosti predstavlja poštovanje naše obaveze da ne učinimo Sedmi smrtni greh: „OČAJANJE U LENOSTI I NEMARNOST PREMA SVOM VEČNOM SPASENJU“. Pisci ove Knjige, znaju da ovo nije vreme poštovanja heksagona prirodnih prava, niti Magna carta libertatuma iz 1215.godine; niti Habeas corpus acta iz 1679.godine; niti Opšte Deklaracije o pravima čoveka i gradjanina od 26.avgusta 1789.godine; niti primene jurističke maksime da je „pravo umetnost dobrog i pravičnog“, ili, „ius est boni et aequi; niti da je pravo nauka o pravednom i nepravednom pošto se saznaju i upoznaju božanske i ljudske stvari, kako bi rekao Ulpinian, s obzirom da je ovo vreme Jeringovskog shvatanja prava da je “pravo politika sile „, ili, Geringovskog koncipiranja prava kao „prava uništavanja i istrebljenja“, ili, Lenjinovskog shvatanja prava kao „prava uništavanja,pljačkanja i rušenja“, ili , Trockističkog shvatanja prava kao „prava gvoždja i krvi“, ili, Dantonovskog poimanja prava da „neće suditi kralju,nego će ga ubiti“, ili, shvatanja prava kao celishodnosti ili činodejstvovanja interesima Dana, kako bi to rekao Nikolaj Vasiljevič Kriljenko,ili, shvatanja prava da je pravo ubijanje neprijatelja,koje je zastupao arhandjel smrti francuske revolucije Sen Žist, ili, Kafkijanskog shvatanja prava da je „sud nepristupačan dokazima pošto razlozi nemaju nikakvu vrednost imajući u vidu da im je pretpostavljena potreba za osudom“, ili, da je pravo zapravo pravo bezakonja koje služi interesu manjine. Ali, oni znaju da je kompjuter nezaobilazno, neophodno i odlučujuće sredstvo u radu advokatske delatnosti i da se ne može zaobići, s obzirom da on predstavlja uslov bez koga se ne može zamisliti današnja ljudska delatnost,uopšte. No, ovo nezaobilazno sredstvo, ipak, proizvodi znanje bez duše, koje se isključivo kreće u trodimenzionalnim okvirima. Takvo znanje je ograničeno, nedovoljno, nepotpuno da se stigne do istine u pogledu uzroka jednog dogadjaja, ili, do istine o ličnosti čoveka, s obzirom da je rečeno „da nigde nema toliko ljudi koliko u jednom čoveku, niti ima toliko istog koliko u različitim stvarima“. „ADVOKATSKA ČITANKA“ nas uči jednom sakralnom znanju, ili, svetom znanju, koje izlazi iz ograničenosti vidokruga Euklidovskog , ili, trodimenzionalnog znanja i odvodi nas na mesto odakle se odjednom sagledava Celina onoga što gledamo, vidimo i što hoćemo da saznamo. Ako neizbežno i neophodno korišćenje kompjutera dovodi do zombijade čoveka, njegovog automatizovanja, mehanizovanja i statusa da je on „proizvod statistike“, onda nas ova „ADVOKATSKA ČITANKA“ odvodi u predele duha odakle se život gleda sa zlatom u očima, sa ljubavlju, sa svetlošću, sa epohama,sa eonima eona, sa vekovima vekova, sa mogućnostima mogućnosti i sa očima „izvan svakog zla“. Iz ove Osmatračnice svaka se stranka doživljava na Kafkijanski način da je „svaki optuženik lep“ ! Sada je na sceni vladavina i carovanje Suda Potrebe, ili, Polja Neprava, ili, Suda Kreonta, pa je zavladala jedna sveopšta akedija , ili, očajanje medju advokatima imajući u vidu da se neistina proglašava istinom, nepostojeće postojećim, neutvrdjeno utvrdjenim, proizvoljno dokazanim, nezakonito zakonitim tako da je to ozbiljno dovelo u pitanje postojanja smisao ove delatnosti. Srećom, ova Knjiga nas podseća na Talmudsku misao u pogledu čovekovog pozvanja da ako spasi jednog čoveka, onda je spašeno celo čovečanstvo, pa nas ne poziva glasom sveopšteg nihila na pospanost, na malodušnost, na očajanje, na besmisao, na oknofobiju, nego nas ekspontovski poziva na ustanak volje za smislom života, na ustanak pameti, na ustanak uma,ostajanje na putu života,istine,svetlosti i slobode od zabluda. Ona nas provocira osnovnim pitanjem smisla našeg postojanstva : “ Hoćeš li da usniš, sine moj“? Ovim pitanjem dovedeni u metafizičku iznudicu odgovoramo : “Ne , Oče, hoću da živim“.    

U Beogradu, 19.januara 2012.godine

      ILIJA RADULOVIĆ


”ADVOKATSKA ČITANKA” – ODGOVORI NA NAJTEŽA PITANJA ADVOKATURE

Imamo čast da vam predstavimo Advokatsku čitanka, koji su napisali autori Miroslav Stanković, advokat i Oliver B.Injac, advokat. Moramo istaći nesebičnost autora da saberu i objave godinama sticano znanje i iskustvo advokatske profesije u cjelini, pa i svoje lično iskustvo, koje se najčešće ljubomorno čuva i teško prenosi na druge.To je razlog što ovakvih priručnika gotovo da i nema u knjižarama. Zbog toga će objavljivanje Advokatske čitanke biti dočekano sa odobravanjem advokata, ali i sudija i tužilaca, jer im ukazuje da su svi angažovani u jednom cilju- postizanju pravde putem primjene prava. Takođe će ovaj priručnik dobro doći u pripremi za polaganje pravosudnog ispita, kao i pri prvom susretu sa praksom advokatskim pripravnicima, budućim advokatima. Priručnik naglašava visoki nivo advokatske etike i zagovara advokaturu kao pravnu profesiju visokog moralnog integriteta. Priručnik je prvenstveno namijenjen mladim advokatima koji će se prvi put susresti sa dobronamjernim savjetima iskusnih advokata, ali će poslužiti i iskusnim advokatima kao podsjetnik. Priručnik ukazuje na kompleksnost odnosa advokat – klijent, , advokat – vještak, advokat – tužilac, kao i specifičnosti postupanja advokata u sudskom i upravnom postupku. Prvi dio koji se odnosi na savjete advokatima, dragocjeno je štivo, jer nikada nije previše savjeta u advokatskom poslu, nikada se ne zna šta se sve može pojaviti kao novo, kao problem, jer je i drugačija svaka sporna životna situacija u kojoj stranka traži pravnu uslugu advokata. Cilj koji su autori željeli postići ovom knjigom će biti ispunjen i ako čitalac pročita samo prvi savjet , a to je da dobri advokati treba da nastoje da njeguju svoje moralne kvalitete, da stalno čitaju i uče, da uporno rade , stalno svjesni uloge prava u prostoru i vremenu. Autori su svjesni da je najvažnije pitanje rada advokata upravo odnos advokata i klijenta, pa na tri mjesta u savjetima upozoravaju advokata da pazi na težinu tog odnosa. Izuzetno je dobar savjet advokatima da prvenstveno moraju zaštititi svoj vlastiti integritet ličnosti i dignitet advokatske profesije time što će se najprije zaštititi od stranke i time pokazati da je na isti način spreman zaštititi i pravo stranke, jer ako advokat ne zna zaštititi sebe, kako će znati zaštititi stranku od njenog protivnika, koji je često i sama država. To je jedno od najtežih pitanja advokature i na to autori opravdano skreću posebnu pažnju čitaocu. Treba imati u vidu da su novi Zakon o parničnom i Zakonik o krivičnom postupku Srbije s jedne strane pojačali ulogu advokata kao pravnog stručnjaka, ali su istovremeno nametnuli advokatima težak zadatak da prate ubrzanje sudskog postupka koje se željelo postići novim procesnim zakonima. Naime, sada je na advokate prebačen teret prikupljanja gotovo svih dokaza u korist klijenta, u kojem poslu je do dosada učestvovao i sud primjenjujući načelo materijalne istine. Sada se smatra da to načelo ne obavezuje sudiju koliko same stranke u postupku. Međutim, taj teret nije ravnomjerno postavljen između advokata kao punomoćnika tužitelja i punomoćnika tuženog u parnici, pošto zakoni ostavljaju tuženom, koji često bude iznenađen tužbom, veoma kratak rok za odgovor na tužbu. Isto tako nije ravnopravan položaj tužioca i branioca u krivičnom postupku, jer tužilac samostalno određuje koliko mu je potrebno vremena da prikupi dokaze za optužnicu, a branilac ima kratak rok za prikupljanje dokaza. Uticaj anglosaksonskog prava posebno je izražen kroz institut priznanja krivice, pa je zato dragocjen savjet autora da optuženi ne treba da priznaje krivicu kada nije kriv i kada mu je poznato da tužilac nema dovoljno dokaza, smatrajući da će se tako lakše riješiti mukotrpnog sudskog postupka. U advokatskoj praksi ovog recezenta kao branioca u krivičnim postupcima pokazalo se da se stranke, izmorene pritvorom i neizvjesnošću ishoda krivičnog postupka, te osramoćeni u javnim medijima i prije sudskog postupka, te ponekad i pod pritiskom porodice, odlučuju na priznanje krivice i kada zaista nisu krivi. Tim postupkom nastoje da skrate trenutno svoje psihičke i fizičke patnje. No, tek tada njihove muke kao ljudi počinju, kada postanu svjesni da su priznali nešto što nisu počinili. U tom pogledu autori Advokatske čitanke s pravom skreću pažnju na veliku opreznost i strpljivost i braniocima, koji tada imaju važan udio profesionalne odgovornosti. Naizgled sitni savjeti kao što su savjeti o tačnom označavanju stranaka u postupku, spadaju u najznačajnije savjete autora. Poznat je slučaj u pravosuđu u Hrvatskoj kada nije uspjelo izvršenje sudske presude pošto firma privrednog društva nije bila dobro označena, jer je između dvije riječi u nazivu firme nedostajala crtica.Takav slučaj je kritikovan u smislu formalističkog pristupa, ali se on ipak dogodio, pa je advokatu koji nije strogo formalno naveo naziv izvršenika onako kako je registrovan, bio značajno otežan posao. Prema iskustvu recenzenta treba imati na umu i druge propise koji služe advokatima kod zaštite prava građana i poslovnih subjekata, kao što je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ( Sl.glasnik RS br. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), čije odredbe advokat treba koristiti kao osnov za prikupljanje dokaza, a u slučaju poteškoća kod pribavljanja dokaza na osnovu tog Zakona, u što kraćem vremenu podnositi prijedlog za sudsko obezbjeđenje dokaza.Po potrebi bi se advokat mogao pozivati na odredbu člana 10 Evropske konvencije, kojim je uređeno pravo na prijem informacija.Ovo će biti veoma aktuelno kod primjene novih procesnih zakona kojima se ubrzava sudski postupak i na advokata stavlja težak teret dokazivanja. Vidimo u Zakoniku o krivičnom postupku da je veoma nesrazmjeran odnos tužioca i branioca u korist tužioca, u pogledu obezbjeđenja dokaza, pa advokatu kao braniocu treba dodatna upornost kod prikupljanja dokaza odbrane. Zbog svih navedenih razloga smatramo da su savjeti posebno vrijedan dio Advokatske čitanke. U drugom poglavlju knjige autori obrađuju pitanje rokova, koji su stalna mora u poslu advokata. Nema advokata koji nije iskusio barem jednom propušteni rok, a taj očajno težak osjećaj, naravno nikada nije zaboravio. Iz tog razloga, osim savjeta autora koji se odnose na posvećivanje posebne pažnje rokovima u postupcima, autori prilažu propise koji sadrže rokove u boldiranom tekstu, tako da advokat uvidom u taj dio sadržaja Advokatske čitanke može najbrže doći do saznanja na jednom mjestu o rokovima na koje mora izuzetno paziti. U trećem poglavlju ovog djela autori daju primjere podnesaka, koji su takođe veoma dobra i poželjna pomoć u radu advokata. Kad advokat počinje sastavljati podnesak, jako je dobro da može izvršiti uvid u sličan podnesak. Svakako autori polaze od pretpostavke da će i mladi advokat znati samostalno sastaviti podnesak u smislu da zna navesti ko kome piše i šta piše, ali su priloženi primjeri dobro došli iz razloga što se i mladi i stariji kolege advokati mogu podsjetiti na detalje koji su neophodni i nakon uvida u primjer iz ove knjige manja je mogućnost da će nešto važno propustiti. U četvrtom poglavlju autori prilažu izvore prava kojima je propisana organizacija, djelovanje i načela pravosudnog sistema i advokature, pošto advokati prije svega treba da znaju strukturu sudova i organizaciju advokature. Nadamo se da će u narednim izdanjima koja će sigurni smo, doživjeti Advokatska čitanka, autori naći vemena i snage da je čak prošire i materiju sistematizuju po poglavljima koja će se potpuno odvojeno odnositi na svaku vrstu postupka, kako u pogledu savjeta, tako i u odnosu na primjere i izvore. Preporučujem izdavaču Advokatsku čitanku na objavljivanje i smatram da će advokati veoma dobro prihvatiti pojavljivanje ove knjige u knjižarama Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i državama sličnog govornog područja.

IRENA MOJOVIĆ


Branic 3 4 2013 naslovna stranaBranic o Citanci str 183Branic o Citanci str 184Branic o Citanci str 185