Politika, Beograd, 17.2.2008.

Veliki procesi na filmskoj traci

Ekranizuje se četrdesetak advokatskih beseda tokom proteklih 150 godina

Na osnovu enciklopedije sudskih govora „Velike advokatske odbrane”, autora Olivera Injca, inače najprodavanije knjige „Službenog glasnika”, počelo je snimanje igrano-dokumentarne televizijske serije čije će emitovanje početi na jesen na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i na TV stanicama Federacije BiH, Hrvatske i Crne Gore.

Knjiga počinje Polit–Desančićevom odbranom Svetozara Miletića, optuženog za veleizdaju 1878. godine u Budimpešti, ali u njoj su i veličanstvene advokatske odbrane građene na takozvanim „malim slučajevima”, tragičnim sudbinama običnih ljudi koje potvrđuju da život zaista piše romane. Svaki od 40 slučajeva Injac je stavio u širi društveni kontekst.

Spektakularna suđenja

Prvi kadrovi serijala snimljeni su u Bosni. Reč je o epizodi „Sarajevski atentat”. U sudnici su Gavrilo Princip, Nedjeljko Čabrinović, Veljko Čubrilović, Mihajlo Jovanović, Danilo Ilić i ostali optuženi za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge. Knjiga prenosi brilijantnu završnu reč advokata Rudolfa Cistlera, ali opisuje i poslednje trenutke trojice osuđenih na smrt i sudbine drugih učesnika u ovom procesu, kao i predsednika sudskog veća Luiđija Kurinaldija koji se posle donošenja presude zakaluđerio.

Ćerka na smrt osuđenog Veljka Čubrilovića, koja je tada bila stara svega osam meseci, a danas živi u Beogradu i ima 93 godine, govoriće u dokumentarnom delu epizode. Pre nego što je obešen, u februaru 1915. godine, otac joj je napisao oproštajno pismo naslovljeno sa „Mojoj kćerki Nadi, kada navrši 15 godina života”. Ono je u knjizi preneto u celini, a u televizijskoj seriji pisaće ga glumac koji tumači lik Čubrilovića.

Uz pomoć arhivskih snimaka i glumaca, biće ekranizovan i „Vidovdanski proces”, suđenje optuženima za pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića kada je 29. juna 1921. godine položio zakletvu na prvi Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Svečana povorka, sa regentom u kraljevskim paradnim kolima, kretala se od Skupštine ka Terazijama kada je Spasoje Stejić sa trećeg sprata zgrade Ministarstva građevina, gde se umešao među molerske radnike, upalio štapiće dinamita i bacio ih, ali je bomba udarila u vrh telegrafskog direka i tu eksplodirala. Čuli su se jauci desetak povređenih dok su kraljevska kola odmicala ka Terazijama, a policija i žandarmerija opkoljavale zgradu ministarstva.

Kada je završen svečani vojni defile, prestolonaslednik je, okružen svitom, odjahao u dvor. Silazeći sa konja, dobacio je svom ađutantu Petru Živkoviću: „Svi ste vi atentatori!”, što je bila aluzija na Živkovićevo učešće u atentatu na kralja Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin 1903. godine. Regent je sutradan otputovao u Pariz, gde je ostao četiri meseca.

U januaru naredne godine, u velikoj dvorani Prvostepenog suda za Beogradski okrug, počelo je suđenje petnaestorici optuženih za atentat. U knjizi su zabeležene završne reči svih advokata, među kojima su Dragiša Vasić i Triša Kaclerović.

Knjiga „Velike advokatske odbrane” je najobimnija zbirka sudskih govora na srpskom jeziku. NJen autor Oliver Injac, pobednik takmičenja u besedništvu na beogradskom Pravnom fakultetu 1994. godine, uložio je godine istraživanja i mnogo energije i domišljatosti da sakupi advokatske govore i fotografije sa suđenja. Do autentičnog teksta odbrane Draže Mihailovića došao je tako što je saznao da je jedan stari Beograđanin slušao preko radija suđenje i direktno snimao Mihailovićeve reči uz pomoć gramofonskog narezivača zvuka, čuda tehnike iz tridesetih godina prošlog veka, kojim je zabeležena i ova njegova izjava pred sudom: „Žalosna je slučajnost da se tučem sa partizanima. Napadao sam ih zato što su oni napadali mene. Nisam mislio da tim putem pomažem okupatora”.

Suđenje Draži Mihailoviću počelo je 10. juna 1946. godine u dvorani Pešadijskog učilišta na Topčideru, pred Vojnim većem Vrhovnog suda FNRJ. Knjiga objavljuju mnoge detalje koji su pratili ovaj sudski proces i njegov odjek u domaćoj i stranoj štampi, a pored autentičnih snimaka atmosferu suđenja dočaraće glumci koji će tumačiti likove Mihailovića i njegovih branilaca Dragića Joksimovića i Nikole Đonovića, čiji poslednji govor i završne reči objavljuje Injac.

… i „mali slučajevi”

Tu su završne reči Filote File i Veljka Guberine koje će biti pretočene u epizode „Ko je ubio dečaka Vitomira” i „Jedan dan do života”. Sudbina je pred sud 1963. godine odvela i čuvenog glumca Pavla Vuisića, koji je najpre bio osuđen na četiri godine zatvora zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njegov saputnik. Međutim, posle odbrane advokata Velimira Cvetića, Vrhovni sud utvrđuje da je šoferšajbnu Vuisićevog „fiće” razbio kamen odbačen sa druma zadnjim točkovima kamiona koji je išao ispred, zbog čega je glumac izgubio kontrolu nad volanom, pa je doneta oslobađajuća presuda.

Suđenja Milovanu Đilasu, profesoru Mihajlu Đuriću, pesniku Gojku Đogu zbog zbirke pesama „Vunena vremena” i Zoranu Đinđiću zbog prozivanja tadašnjeg premijera Mirka Marjanovića za „žitnu aferu”, samo su neki od procesa koji će iz knjige biti preneti na filmsku traku. Jedna od epizoda biće posvećena i sudskoj odbrani čuvene karikature Predraga Koraksića „Trule kobile”.

Aleksandra Petrović